О књизи: 2024 / Идеје нису толико важне колико рад на њиховом спровођењу. Знање није толико важно колико способност да те убеде да си у праву. Пророчанства нису толико важна колико веровање оних око вас у њих. А историја се котрља напред утабаним путем: освајање Кавказа је завршено, ослобађање сељака се приближава, Херцен још увек објављује Звоно, Пирогов делује и води Кијевски образовни округ, Бакуњин је у сибирском изгнанству, Достојевски се вратио у Санкт Петербург, Никша студира, чика Костја путује и свира виолончело. Рат је далеко, али се чује његов одјек. Нова познанства, нови хобији, нови пројекти и нове препреке (где бисмо били без њих). И нејасно је да ли ће ову незграпну локомотиву, која се тврдоглаво котрља у провалију, померити чак и за јоту..